NewsHomeFAQSearchRegisterLog in
Play Billiards with Gamezer Professionals
 Share | 
 

 PSIHOLOGIJA

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Helen (no spin)



Registration: 2009-01-22
GzWorld Level: Elite Level
Gamezer Team: The Mystery Hole Group | Special Team :: Created: 27.07.2008 Gamezer Group Room Members: +22.000

PostSubject: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 02:57

O POREMEĆAJIMA LIČNOSTI

ŠTA SU POREMEĆAJI LIČNOSTI?


Poremećaji ličnosti uzrokuju dugotrajne obrasce unutrašnjeg doživljavanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja društva u celini, koji su prožimajući, kruti i stabilni tokom vremena i koji vode nelagodnosti ili lošijem funkcionisanju.

Ličnost se danas sagledava kao kompleksan obrazac duboko usađenih psiholoških karakteristika koje su najvećim delom nesvesne, teško promenljive i koje se automatski ispoljavaju u gotovo svakoj oblasti funkcionisanjaŤ. Lične karakteristike ili osobine se ispoljavaju na kontinuumu socijalnog funkcionisanja. Poremećaji ličnosti odražavaju osobine ličnosti koje se neadekvatno koriste i koje postaju maladaptivne. Do određene mere ova klasifikacija je proizvoljna.

Neka odstupanja mogu biti sasvim blaga, uz veoma mali uticaj na život osobe, kod kuće ili na poslu; druga mogu prouzrokovati velike posledice kako u porodici, tako i u društvu. Specifične situacije ili događaji predstavljaju okidač za ponašanja karakteristična za poremećaje ličnosti. Uopšte uzev, osobe sa poremećajem ličnosti imaju poteškoće u slaganju sa drugim ljudima i mogu biti razdražljive, zahtevne, neprijateljski nastrojene, plašljive ili manipulativne.
SIMPTOMI POREMEĆAJA LIČNOSTI

Poteškoće u slaganju sa drugim ljudima. Mogu biti razdražljivi, zahtevni, neprijateljski nastrojeni, plašljivi ili manipulativni.

ˇ Obrasci ponašanja značajno odstupaju od društvenih očekivanja i ostaju postojani tokom vremena.

ˇ Poremećaj zahvata mišljenje, emocije, međuljudske odnose i kontrolu impulsa.

ˇ Obrazac je nefleksibilan i javlja se u širokom spektru situacija.

ˇ Obrazac je stabilan ili dugotrajan, sa početkom u detinjstvu ili adolescenciji.

Poremećaji ličnosti postoje u različitim oblicima. Klasifikacija poremećaja ličnosti je proizvoljna (didaktička). Svaka osoba je, međutim, jedinstvena i može ispoljavati mešavine obrazaca.
UZROCI POREMEĆAJA LIČNOSTI



Poremećaji ličnosti, najverovatnije, proističu iz kompleksne interakcije ranih životnih iskustava, genetskih i sredinskih faktora. U principu, genetski faktori doprinose biološkim osnovama moždanog funkcionisanja i osnovnoj strukturi ličnosti. Ova struktura onda utiče na to kako će individua odgovarati na životna iskustva i društveno okruženje. Tokom vremena, svaka osoba razvija specifične obrasce ili načine doživljavanja sopstvenog sveta, kao i osećanja, mišljenja, prevazilaženja i ponašanja.

Iako se do današnjeg dana malo zna o mogućim biološkim korelatima poremećaja ličnosti, osobe sa poremećajem ličnosti mogu imati poremećenu regulaciju moždanih kola koja kontrolišu emocije. Ova poteškoća, u kombinaciji sa psihološkim i socijalnim faktorima kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili odvajanje, čini da osoba bude pod većim rizikom od razvijanja poremećaja ličnosti. Snažna privrženost unutar porodice ili mreže podrške ljudi van porodice, u školi i u zajednici, pomažu individui da razvije snažan osećaj samopoštovanja i snažne mehanizme odbrane. Prilike za lični razvoj i za razvijanje jedinstvenih sposobnosti mogu ojačati predstavu osobe o sebi samoj. Ovako podržavajuća okolina može pružiti izvesnu zaštitu od razvijanja poremećaja ličnosti.

Za biološki predisponirane osobe glavni razvojni izazovi koji su sastavni deo adolescencije i ranog odraslog perioda – odvajanje od porodice, identitet i nezavisnost – mogu biti faktori koji dovode do pojave poremećaja ličnosti. Ovo može objasniti zašto poremećaji ličnosti obično i počinju u tim godinama.
VRSTE POREMEĆAJA LIČNOSTI



Granični poremećaj ličnosti: nestabilnost međuljudskih odnosa, identiteta i afekta, kao i naznačena impulsivnost.

Antisocijalni poremećaj ličnosti: Zanemarivanje ili kršenje prava drugih ljudi.

Histrionični poremećaj ličnosti: prekomerna emocionalnost i traženje pažnje.

Narcistički poremćaj ličnosti: grandioznost, potreba za divljenjem i nedostatak empatije.

Izbegavajući poremećaj ličnosti: socijalna inhibicija, osećanje neadekvatnosti i preosetljivost na negativno ocenjivanje.

Zavisni poremćaj ličnosti: podređeno i zavisno ponašanje povezano sa prekomernom potrebom da o osobi neko brine.

Shizoidni poremećaj ličnosti: otuđenost od socijalnih relacija i ograničen raspon emocionalnog ispoljavanja.

Paranoidni poremećaj ličnosti: nepoverenje i sumnjičavost, pri čemu se motivi drugih ljudi tumače kao zloćudni.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti: preokupiranost urednošću, perfekcionizmom i kontrolom.

Shizotipalni poremećaj ličnosti: akutna nelagodnost u bliskim međuljudskim odnosima, kognitivne ili perceptivne distorzije i ekscentričnosti u ponašanju.
KOLIKO SU ČESTI POREMEĆAJI LIČNOSTI?

Procene prevalencije dijagnoze bilo kog poremećaja ličnosti u SAD (na primer) kreću se od 6 do 9%, zavisno od kriterijuma koji je korišćen za definisanje. Epidemiološke studije najčešće ocenjuju i izveštavaju o antisocijalnom poremećaju ličnosti. Istraživanjem sprovedenim u Ontariju 1991. godine, procenjeno je da je jednogodišnja stopa prevalencije antisocijalnog poremećaja ličnosti u opštoj populaciji bila 1,7%. Prema Edmontonskoj studiji iz 80-ih godina, 1,8% populacije imalo je antisocijalni poremćaj ličnosti tokom šestomesečnog perioda pre istraživanja, dok je 3,7% imalo antisocijalni poremećaj ličnosti u nekom trenutku svog života. Procene prevalencije ostalih poremećaja ličnosti kreću se od 1 do 10% populacije.
KOJI SU EFEKTI I POSLEDICE POREMEĆAJA LIČNOSTI?



Iako se poremećaji ličnosti obično javljaju u adolescenciji ili ranom odraslom dobu, mogu postati evidentni i u srednjem životnom dobu. Do određenog nivoa, vreme javljanja zavisi od vrste poremećaja ličnosti i situacije ili događaja koji okružuju pojedinca. Na primer, granični poremećaj ličnosti se najčešće javlja u adolescenciji i ranom odraslom dobu a postaje manje upadljiv do srednjeg životnog doba. Sa druge strane, narcistički poremećaj ličnosti može ostati neotkriven do srednjeg životnog doba, kada osoba počinje da razvija "osećaj za ono što je propustila u životu" ili se suočava sa ličnim ograničenjima.

S obzirom na to da se poremećaji ličnosti razvijaju u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, oni se javljaju u vreme kada većina ljudi razvija veštine odraslih, uspostavlja zrele međuljudske odnose, stiče obrazovanje, stvara karijeru i kad se uopšte "stabilizuje" u svom životu. Neprilagođeno ponašanje tokom ovog životnog stadijuma ima implikacije koje se protežu na čitav život. Poremećaje ličnosti često prate zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, seksualna disfunkcija, generalizovani anksiozni poremećaj, bipolarni afektivni poremećaj, opsesivno–kompulsivni poremećaj, depresivni poremećaj, poremećaj ishrane i suicidalne misli ili pokušaji. Čak do jedne polovine zatvorenika ima antisocijalni poremećaj ličnosti, jer njegove pridružene bihejvioralne karakteristike (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje, skitanje) vode do kriminalnog ponašanja. Ostale društvene posledice poremećaja ličnosti uključuju:

- nasilje u braku
- zlostavljanje dece
- slabo radno postignuće
- samoubistvo
- kockanje


Poremećaji ličnosti imaju veliki uticaj na osobe koje su bliske obolelom. Kruti obrasci ponašanja obolele osobe otežavaju njihovo prilagođavanje na različite situacije. Kao posledica, drugi ljudi se prilagođavaju njima. Ovo stvara veliku napetost u svim međuljudskim odnosima, u porodici, među bliskim prijateljima, na radnom mestu. U isto vreme, kada se drugi ljudi ne prilagođavaju, osoba sa poremećajem ličnosti može postati ljuta, frustrirana, depresivna ili povučena. Ovim se uspostavlja začarani krug interakcija koji uzrokuje da obolele osobe istrajavaju u maladaptivnim obrascima ponašanja dok se njihovim potrebama ne izađe u susret.

STIGMA POVEZANA SA POREMEĆAJIMA LIČNOSTI

S obzirom na to da ponašanja koja se javljaju u nekim poremćajima ličnosti ostaju bliska onome što se smatra ťnormalnimŤ, drugi često smatraju da oboleli lako može izmeniti svoje ponašanje i rešiti interepersonalni problem. A kada takva ponašanja duže potraju, drugi to mogu protumačiti nedostatkom volje za promenom. Fiksna priroda ovog poremećaja je nešto što drugi ljudi ne razumeju najbolje.

LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI



Poremećaji ličnosti su teški za lečenje zbog poricanja da problem postoji i zbog pesimizma zdravstvenih radnika usled izostanka uspeha tokom prethodnih pokušaja. Intenzivna individualna i grupna psihoterapija, kombinovana sa antidepresivima i stabilizatorima raspoloženja, može biti, u najmanju ruku, delimično efikasna kod nekih ljudi. Teškoće se javljaju kako zbog upornosti simptoma, tako i zbog negativnog uticaja koji ovi simptomi imaju na terapijski odnos.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti češće bivaju hospitalizovane, češće su na psihoterapiji vanbolnički i češće posećuju urgentna odeljenja nego one sa drugim poremećajima ličnosti.
Back to top Go down
Baby Dee_Monk
VIP Member


Registration: 2009-11-23
GzWorld Level: Special Elite level
Gamezer Team: Baby Team

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 03:33

Ako ja imam 6 licnosti...znaci da sam poremecen???

A bas mi je lepo Laughing Laughing Laughing Laughing Laughing

______________________________________________________________________________________
Rorschach's Journal. October 12th, 1985:

Dog carcass in alley this morning, tire tread on burst stomach. This city is afraid of me. I have seen its true face. The streets are extended gutters and the gutters are full of blood and when the drains finally scab over, all the vermin will drown. The accumulated filth of all their sex and murder will foam up about their waists and all the whores and politicians will look up and shout "Save us!"... and I'll whisper "no."
Back to top Go down
Dona Jelena



Registration: 2010-12-16
GzWorld Level: Gambler Level
Gamezer Team: Corleone Team

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 03:37

Baby Dee_Monk wrote:
Ako ja imam 6 licnosti...znaci da sam poremecen???

A bas mi je lepo Laughing Laughing Laughing Laughing Laughing

Je si siguran da imas samo 6 licnosti.... Laughing Laughing Laughing Laughing

______________________________________________________________________________________
Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

Back to top Go down
Baby Dee_Monk
VIP Member


Registration: 2009-11-23
GzWorld Level: Special Elite level
Gamezer Team: Baby Team

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 03:39

Dona Jelena wrote:
Baby Dee_Monk wrote:
Ako ja imam 6 licnosti...znaci da sam poremecen???

A bas mi je lepo Laughing Laughing Laughing Laughing Laughing

Je si siguran da imas samo 6 licnosti.... Laughing Laughing Laughing Laughing

Jedna vise,jedna manje Laughing Laughing Laughing

______________________________________________________________________________________
Rorschach's Journal. October 12th, 1985:

Dog carcass in alley this morning, tire tread on burst stomach. This city is afraid of me. I have seen its true face. The streets are extended gutters and the gutters are full of blood and when the drains finally scab over, all the vermin will drown. The accumulated filth of all their sex and murder will foam up about their waists and all the whores and politicians will look up and shout "Save us!"... and I'll whisper "no."
Back to top Go down
Helen (no spin)



Registration: 2009-01-22
GzWorld Level: Elite Level
Gamezer Team: The Mystery Hole Group | Special Team :: Created: 27.07.2008 Gamezer Group Room Members: +22.000

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 06:55

E Monk, kako ja imam u porodici dva blizancica, vrlo dobro znam kakvi ste , najbolji na svetu Da malo ovu temu ucinimo i saljivom, slobodno ostavljajte svoje komentare i pitanja, uostalom, kako god, bilo bi lepo citati vasa misljenja. U nastavku ce slediti opisi ljudskih karaktera, nesto u cemu cemo svi naci sebe, na ovaj, ili onaj nacin. Mozete postavljati i pitanja i sve sto vas zanima u vezi ove teme.
Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   6/4/2012, 13:13

Šizofrenija,bolest najmilija na gamezeru. Laughing

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
Helen (no spin)



Registration: 2009-01-22
GzWorld Level: Elite Level
Gamezer Team: The Mystery Hole Group | Special Team :: Created: 27.07.2008 Gamezer Group Room Members: +22.000

PostSubject: TEMPERAMENT, KARAKTER, LICNOST   7/4/2012, 05:31

TEMPERAMENT, KARAKTER, LIČNOST




Uobičajena praksa je da se
psihološki opis neke osobe daje preko termina temperamenta, karaktera i
ličnosti. Ova tri termina se nekada koriste u istom značenju, nekada se
temperament i karakter tretiraju samo kao određeni aspekti ličnosti, ali
ne postoji jasna podela koja bi ih precizno diferencirala.

Postoji veliki broj teorija
ličnosti, ali nijedna do sada nije dala sveobuhvatno objašnjenje koje bi
uključilo sve aspekte koje pojam ličnosti u sebi nosi. Tako nijedna
definicija pojma ličnosti koju daju različiti teoretičari nije potpuna,
ali se većina slaže oko toga da je ličnost jedan od temeljnih pojmova
psihologije kao nauke.




Ličnost

Pod ličnošću se najčešče
podrazumeva poseban kompleksan, integrisan, konzistentan i trelativno
stabilan sklop psiholoških karakteristika individue, koji određuje njeno
karakteristično i dosledno ponašanje. Može se reći da je ličnost sveobuhvatni pojam koji pretenduje da pojedinca objasni u celini. Ličnost je jedinstvena kombinacija biološki datih i stečenih osobina koje su u interakciji.



Pod
ličnošću se najčešče podrazumeva poseban kompleksan, integrisan,
konzistentan i trelativno stabilan sklop psiholoških karakteristika
individue, koji određuje njeno karakteristično i dosledno ponašanje.
Ličnost je jedinstvena kombinacija biološki datih i stečenih osobina
koje su u interakciji.

Temperament




Pod temperamentom se najčešće podrazumeva karakterističan način emocionalnog reagovanja neke osobe. Brzina, intenzitet, trajanje i vrsta reakcije neke osobe zavisiće od njenog temperamenta. Najpoznatija je podela na 4 tipa temperamenta: sangviničan, flegmatičan, koleričan i melanholičan. Sangvinična osoba se odlikuje brzim, kratkotrajnim emocionalnim reakcijama, lako menja raspoloženje, sklona je optimizmu i vedra. Koleričan temperament ispoljava snažne emocije, impulsivnost i naprasitost i teško kontroliše afekte. Flegmatik reaguje retko, slabo izražava emocije, miran je i staložen bez naglih promena u emotivnom doživljavanju i reagovanju. Melanholični temperament
ima retke ali izuzetno intenzivne emotivne reakcije, koje dugo traju.
Ima tendenciju ka negativnim emocijama, osećaju tuge i zabrinutosti.

Ova podela, iako nedovoljno
osetljiva na sve moguće varijacije ljudskog reagovanja, doro predstavlja
osnovne dimenzije po kojima se može pratiti emocionalno reagovanje
ljudi. Obično se tvrdi da je temperament urođena karakteristika koja persistira tokom života osobe i boji sva njena stečena iskustva. Razlike u temperamentu
kod ljudi se objašnjavaju razlikama u organizaciji rada nervnog
sistema. Ipak, postoje i oni koji se neće složiti sa idejom da je
temperament nepromenljiva instanca u ljudskom funkcionisanju, a to su
uglavnom zagovornici teorija učenja, koji često pokušavaju da dokažu
kako se određenim načinima treninga, može uticati čak i na promenu toka
funkcionisanja autonomnih bioloških funkcija organizma.



Temperament
je karakterističan način emocionalnog reagovanja neke osobe. Brzina,
intenzitet, trajanje i vrsta reakcije neke osobe zavisiće od njenog
temperamenta.
Karakter




Pojam karaktera se pojavljuje u
okviru mnogih teorija ličnosti, bilo kao osnovni ili prateći pojam u
objašnjenju individualnog reagovanja pojedinca. Podrazumeva se da je
karakter spoj različitih osobina nekog pojedinca koji daje celovitu
sliku te osobe, ali ono oko čega se različiti teoretičari ne slažu jeste
koje vrste osobina se smatraju karakternim osobinama. Karakter se često
izjednačava sa ličnošću u celini, pa se sa tim terminom koristi
naizmenično, ali može da predstavlja i uži pojam, pa kao takav najčešće označava osobeni sklop pretežno socijalnih aspekata u strukturi ličnosti, motivacionih, moralnih ili konativnih.
Nekada se ovaj pojam upotrebljava u još užem značenju, kao spremnost
čoveka da se ponaša u skladu sa moralnim normama. (“Dobar ili loš”
karakter u svakodnevnom značenju se prevodi kao moralan ili nemoralan
čovek). Psihoanalitičar Vilhelm Rajh podrazumeva pod karakterom
naviknute načine odnošenja organizma prema unutrašnjem i spoljašnjem svetu. To
je tipičan način na koji osoba opaža i doživljava unutrašnju i
spoljašnju stvarnost, načina na koji reaguje na nju, na koji se brani od
te stvarnosti, izlazi na kraj sa problemim života...




Tipologije karaktera

Ono što je zjedničko
svim teoretičarima koji su koristili pojam karaktera jeste uvođenje
tipologije-svrstavanja ljudi u tipove karaktera. Karakteristika
tipologija jeste da su dovoljno rastegljive da se u njima može
prepoznati veliki broj ljudi, ali isto tako i da su neprecizne, nekada
suviše neodređene i da nemaju univerzalno važenje. Ideja koja leži u
osnovi ovih tipologija je da određene osobine uvek idu zajedno, što se
često pokazuje kao nedovoljno dosledna zakonitost. Ipak, neki autori su,
i pored manjkavosti i kritika, zadržali svoje tipologije kao zgodne
načine da veliki broj ljudi podele u relativno mali broj
karakterističnih modela preko kojih će ih opisati.



Karakter
se često izjednačava sa ličnošću u celini, pa se sa tim terminom
koristi naizmenično, ali može da predstavlja i uži pojam, pa kao takav
najčešće označava osobeni sklop pretežno socijalnih aspekata u strukturi
ličnosti
Da li ličnost i karakter postoje?




Svi ovi termini, a poseban karakter
i ličnost, ukazuju na opštu ljudsku potrebu da se razume pojedinac,
objasne njegovi postupci i predvidi ponašanje. Ovo važi koliko za
razumevanje ljudi oko nas, tako i za razumevanje nas samih. Bez pojmova
ličnosti i karaktera ne bismo mogli da predvidimo ponašanje osobe. Kada
osobu procenimo kao određenu ličnost, sa svojim relativno stabilnim
osobinama, onda možemo, relativno izvvesno, da predvidimo i njegovo
buduće ponašanje.

Postoje i druga gledišta koja
poriču opravdanost postojanja takvih pojmova kao što su ličnost i
karakter. Oni su skloniji situacionom tumačenju ljudskih postupaka i
idu čak dotle da tvrde kako ničije ponašanje ne možemo predvideti sa
dovoljnom sigurnošu, na osnovu pretpostavke o unutrašnjoj
determinisanosti, posebno kada se radi o situacijama u kojima se osoba
po prvi put našla. Umesto toga, oni ukazuju
da je ljudsko ponašanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu,
sredinske uticaje i situacione uslove i da se bez ostatka može objasniti
ovim faktorima.

Dakle, oni smatraju karakter i
ličnost bespotrebnim, čak pogrešnim načinima interpretiranja nečijeg
ponašanja. Čovek je socijalno biće, njegove reakcije su uvek reakcije na
određenu vrstu stimulacije koja ima socijalno značenje. Iako se običnom
posmatraču može činiti da su karakter i ličnost toliko očigledne
determinante svakog pojedinca, to je samo pogrešna direkcija u načinu
razmišljanja. Postupci se bez ostatka mogu objasniti specifičnim sklopom
spoljašnjih okolnosti i uticaja koji one imaju na pojedinca. Da je to
tako, govori i evidencija da se niko zaista ne ponaša potpuno dosledno
nekoj crti koju mu zagovornici teorija ličnosti pripisuju. Niko nije u
svakoj situaciji moralan, ili odgovoran, ili pak brz ili spor. Izuzeci
su upravo ono na čemu takve teorije padaju, i gde se postupci ne mogu
objasniti nikako drugačije nego u terminima situacionih varijabli.



Postoje i gledišta
koja poriču opravdanost postojanja pojmova ličnosti i karaktera. Ničije
ponašanje ne možemo predvideti sa dovoljnom sigurnošu, na osnovu
pretpostavke o unutrašnjoj determinisanosti. Oni su skloniji
situacionom tumačenju ljudskih postupaka i ukazuju da je ponašanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione varijable.

Potreba za predvidljivošću

Ipak ovo mišljenje, pored toga što
većini laika ne izgleda blisko, takođe nije prihvatljivo za većinu
istraživača iz ove oblasti. Međutim, nedostatak opšteprihvaćene i
sveobuhvatne teorije ličnosti, pa čak i nejedinstven stav oko
definisanja osnovnih pojmova i dalje su najslabije tačke u oblasti
psihologije ličnosti.

Ostavljajući ubeđenja o pravoj
prirodi ličnosti po strani, i dalje postoje vrlo pragmatični razlozi
zbog kojih priča o ličnosti pa i karakterološke tipologije imaju smisla.
Zamislimo svet u kome nemamo ama baš nikakvu ideju o tome kako će se
stvari odvijati. Najveći deo vremena čovek je upućen na socijalna
zbivanja u svom okruženju, a u tom smislu i na sebe kao učesnika tih
zbivanja. U svetu u kome ne bismo mogli da
predvidimo ničije pa ni sopstvene reakcije, osećali bismo se
fragmentisano, odsečeno i izgubljeno. Situacione varijable koje su
najčešće van kontrole pojedinca, a često i teško opazive iz ugla
učesnika, nisu dobar marker izvesnosti na koje bi čovek mogao da se
osloni.

Str.2-3

Ličnost protiv haosa




Dakle, ideja o konzistentnosti i celovitosti ličnosti nije samo izmišljotina naučnika, već i bazična ljudska potreba.
Iako moramo uzeti u obzir da čak i kada mislimo da nekog zaista dobro
poznajemo, možemo da budemo iznenađeni nekom reakcijom koju nismo
predvideli, to ipak stvara nemerljivo manju tenziju od pomisli da se
iznenadimo svaki put kada se nešto dogodi. Nijedan čovek zaista nema za njega univerzalno važeći repertoar reakcija od kojih nikada neće odstupiti. Ali to niko ni ne tvrdi. Ono što ličnost čini konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoća perdviđanja ponašanja.
Takođe, iako postoji beskonačno veliki broj različitih situacija u
kojima se neka osoba može naći, u praksi pojedinac ima relativno
ograničen broj iskustava u kojima svakodnevno cirkuliše, pa su zato i
ekstremna odstupanja u ponašanju retkost.
Ideja o konzistentnosti
i celovitosti ličnosti nije samo izmišljotina naučnika, već i bazna
ljudska potreba. U svetu u kome ne bismo mogli da predvidimo ničije pa
ni sopstvene reakcije, osećali bismo se fragmentisano, odsečeno i
izgubljeno. Nijedan čovek zaista nema za njega univerzalno važeći
repertoar reakcija od kojih nikada neće odstupiti. Ono što ličnost čini
konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoća perdviđaja ponašanja


DOPRINOSI PSIHOLOGIJE LIČNOSTI




Prva istraživanja karaktera
pojavila su se na samom početku razvoja eksperimentalne psihologije i
psihološke nauke uopšte. To su bile studije koje su proučavale fenomen
individualnih razlika u vremenu reagovanja na stimuluse kod različitih
ljudi. Te razlike su se pripisivale osobenostima pojedinaca koje su
jednim imenom nazivane karakterom. Karakter je tom smislu predstavljao
uobičajeni termin za ono što bi večina psihologa danas nazvala ličnošću.




Merenja osobina ličnosti

Istraživanja u domenu ličnosti koja
su rađena u okviru kliničke prakse, u psihijatrijskim ustanovama, od
strane lekara koji su ujedno bili i prvi psihoterapeuti, imaju i danas
značajan uticaj na istraživače iz ove oblasti. Prema Džemsu, na primer,
osobe se mogu okarakterisati po tome kako njihova svest bira sa kojim
iskustvima spoljašnjeg sveta će se uhvatiti u koštac, a koja će
odbaciti.




Ubrzo su istraživači došli na ideju
da se osobine ličnosti mogu meriti i počela je da se razvija
psihometrijska tradicija merenja individualnih razlika. Ponašanja,
sklonosti, temperament, sposobnosti itd. postale su teme mnogobrojnih
testova - inventara ličnosti koji su nastajali kao rezultat ovih
istraživanja. Jedan od njih je i Vudvortov inventar koji je postao i
model za kasnije testove ovog tipa.

Za Frojda je ličnost predstavljala
dinamičan pojam, u kome je mentalni život individue predstavljen kao
preplitanje pokretačkih i blokirajućih sila.



Za
Frojda je ličnost predstavljala dinamičan pojam, u kome je mentalni
život individue predstavljen kao preplitanje pokretačkih i blokirajućih
sila.
Jungova teorija
introvertnosti i estrovertnosti je pokrenula nove pravce za opisivanje
normalnih tipova ličnosti. Teorije koje se baziraju na tipologijama i
pokušaju da se ljudi podele u određeni broj kategorija vuku svoje
korene još iz frenologije i fiziognomije - disciplina koje su pokušavale
da nađu vezu između fizičkih karakteristika ljudi i njihovog karaktera.
Sa druge strane, tu je i tradicija geštalt psihologa koji su pitanjima
ličnosti pristupali sa stanovišta celovitosti i nedeljivosti strukture
koja predstavlja ishodište individualnog funkcionisanja svakog pojedinca.

Kasnije, u radovima Olporta i
Vernona, traga se za grupama crta koje se javljaju zajedno, umesto
dotadašnje prakse da se ljudi grupišu unutar samo jedne klasifikacije.
Ličnost se zapravo našla u centru pažnje psihologa, možda i najviše
zahvaljujući uticaju Olporta, koji je ovoj temi izborio status legitimne
psihološke discipline. Za Olporta je ličnost dinamička organizacija
psihofizičkih sistema koji u pojedincu određuju njegovo jedinstveno
prilagođavanje sredini.

Za
Olporta je ličnost dinamička organizacija psihofizičkih sistema koji u
pojedincu određuju njegovo jedinstveno prilagođavanje sredini.


Pokret humanističke psihologije, posebno kroz uticaj Maslova, naglašavao je ličnu potrebu za samoaktualizacijom, suprotno koncepcijama o biološkoj determinisanosti ponašanja.

Pojavljivanje bihejvioralne
psihologije značajno je skrenulo pažnju na sredinske uticaje u
oblikovanju ponašanja. Bihejvioristi su propagirali ideju da ljudi
učenjem formiraju svoje uobičajene obrasce ponašanja, kao i da ih,
takođe učenjem, mogu menjati.



Testovi ličnosti




Različita teorijska gledišta su
pokrenula talas istraživanja koja su rezultirala mnoštvom testova koji
se koriste za ispitivanje strukture ličnosti. Značajan doprinos
istraživanju ličnosti predstavlja uvođenje projektivnih testova kakav
je test tematske apercepcije (TAT) koji se sastoji od slika sa
nedovoljno ekspliciranim značenjem, koji dopušta lično osmišljavanje, a
time i projektovanje ličnosti ispitanika u te slike. Druga projektivna
tenika, Rošarhov test, sastoji se od niza mrlja u kojima ispitanici
prepoznaju određena značenja u skladu sa organizacijom svoje ličnosti.

Različita
teorijska gledišta su pokrenula talas istraživanja koja su rezultirala
mnoštvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture ličnosti.


Značajno je i pojavljivanje ne
malog broja objektivnih testova kakav je npr. Minesota multifazični
inventar ličnosti (MMPI) koji je sastavljen od velikog broja tvrdnji i
veoma je korišćen u oblasti dijagnostikovanja psiholoških poremećaja.

Tu je zatim EPQ, Ajzenkova skala
eketroverzije-introverzije, neuroticizma i psihoticizma, kao i
5-faktorski model koji obuhvata ispitivanje dimenzija: otvorenosti,
savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i emocionalne stabilnosti . Kada je psihologija ličnosti u pitanju, može se reći da nikada nije postojalo opšte slaganje oko predmeta kojim se ona bavi.



Postoji možda implicitno uverenje da je ličnost srž onoga što čovek jeste i što mu daje osećaj celovitosti

Pitanje da li je ličnost nešto
stečeno ili urođeno, kao i da li je nešto osnovno i stabilno ili
promenljivo i prolazno često je dovodila do kritika samih pojmova kao
što su tip, karakter, crta ličnosti. Kada je psihologija ličnosti u
pitanju, može se reći da nikada nije postojalo opšte slaganje oko
predmeta kojim se ona bavi. Ne samo da nije postojala vodeća teorija u
toj oblasti, već ni dovoljno prihvatljiva opšta definicija pojma
ličnosti. Ipak sve ovo nije sprečilo istraživaće i teoretičare da se
ovom temom bave. Postoji možda implicitno uverenje da je ličnost srž
onoga što čovek jeste i što mu daje osećaj celovitosti, a to uverenje ne
napušta ni istraživače ličnosti i pored očiglednih teškoća na koje
nailaze kada je ova tema u pitanju.




Ana Gvozdić
Back to top Go down
Helen (no spin)



Registration: 2009-01-22
GzWorld Level: Elite Level
Gamezer Team: The Mystery Hole Group | Special Team :: Created: 27.07.2008 Gamezer Group Room Members: +22.000

PostSubject: Re: PSIHOLOGIJA   7/4/2012, 05:39

Karakter kao zaštitni oklop




Karakter je zaslužan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nađe u sličnim situacijama.





Karakter je zaslužan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nađe u sličnim situacijama. Međutim, ta trajnost u reagovanju može se objasniti na različite načine. To što se neko u opasnoj situaciji povlači, dok se drugi u istoj situaciji bori, posledica je njihovog različitog načina odbrane od opasnosti, ili možemo reći razlika u karakteru. Ovu odbrambenu ulogu karaktera u suočavanjima sa opasnostima koje egu prete kako iz spoljašnjeg sveta, tako i iz unutrašnjeg psihičkog sveta, naglašavao je u svojim delima Rajh. Upravo zbog značaja ove odbrambene uloge karaktera u psihičkom sistemu, Rajh je uveo termin karakternog oklopa.

Karakter kao zaštita ali i ograničenje

Ovaj termin oklop, kao i termin oklopljavanje koji se odnosi na način nastanka samog karaktera, sa pravom podseća kako na zaštitu, tako i na zatvorenost. Iako karakter pretstavlja zaštitu od opasnosti, on ujedno i sužava repertoar mogućih reakcija koje ugrožena osoba može da preduzme.
Što je oklopljavanje jače, to je manji broj različitih varijacija za
uspostavljanje kontakta sa spoljašnjim svetom. Zbog toga osobe sa jakim
oklopljavanjem često deluju rigidno i ukočeno. Ipak, nesloboda u ponašanju ne mora se uvek manifestovati kroz ukočenost i rigidnost. Naizgled otvoreno i koketno ponašanje takođe može biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni oklop koji osobi pomaže da izađe na kraj sa teskobom koju oseća. Postoje različite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe. Ove različite odbrane specifične su za različite karaktere, ali pre detaljnijeg objašnjenja njihovih specifičnosti i uloge u psihičkom životu, zadržaćemo se na samom načinu oblikovanja karaktera.

Naizgled otvoreno i koketno
ponašanje takođe može biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni
oklop koji osobi pomaže da izađe na kraj sa teskobom koju oseća.
Postoje različite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe.
Kako nastaje karakterno oklopljavanje?




Potiskivanje nagona

Prve karakterne odbrane javljaju se već u ranom detinjstvu, onda kada se dete suoči sa prvim zabranama tj.
kada se realnost suprotstavi njegovim prohtevima. Frustracije u doba
ranog detinjstva su neizbežne, jer sve za šta dete u prvim godinama
života zna jesu njegovi nagoni i želja za neposrednim zadovoljenjem
istih. Kako ne postoje uslovi u kojima bi svi nagoni bili zadovoljeni,
frustracija je neibežna. Ipak, način na koji će dete reagovati na ova osujećenja razlikuju se od deteta do deteta, u zavisnosti od njegovih već izgrađenih obrazaca ponašanja, odnosa sa okolinom, i ponajviše odnosa roditelja prema njemu.

Karakter se, dakle, formira kada
dođe do sukoba između detetovih potreba - nagona i reakcija sredine.
Dete uči kako da suzbije svoje potrebe i nagone koji nisu prihvaćeni,
koji su osujećeni, kažnjeni...i stvara uhodane načine reagovanja koji će
smanjiti sukobe sa sredinom i napetost koja se zbog toga javlja u
detetu. Jedan od ranih sukoba koji znatno utiču na oblikovanja karaktera jeste, po Rajhu, sukob između genitalnih incestnih želja prema roditelju suprotnog pola i nemogućnosti njihovog zadovoljenja u edipalnoj fazi razvoja. Način na koji će se prevazići edipov kompleks u detinjstvu predstavlja osnovu na kojoj će se kasnije temeljiti karakter. Ono što se dešava u ovom periodu, usled jakog straha od kazne koji dete oseća, jeste potiskivanje nagona. Međutim, kako bi nagoni ostali potisnuti i sam ego se mora promeniti. Upravo ta prva promena ega u cilju njegovog jačanja kako bi potiskivanje bilo trajno, predstavlja
početak oblikovanja karaktera. Upravo se u egu oblikuje karakter, tu
gde je potrebno uskladiti različite zahteve unutrašnjeg i
spoljašnjeg sveta individue. U ovom trenutku dolazi do oklopljavanja
ega kako bi se zaštitio od potisnutih nagona koji prete da ponovo
isplivaju na površinu, ali i od kazne koja preti u slučaju da se nagoni oslobode. Potiskivanje nagona čije je zadovoljavanje sprečeno od strane okruženja stvara
novu karakternu crtu koja postaje deo ega te se nakon toga za to
potiskivanje više ne mora trošiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera
daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno već spomenutu zaštitu kako od spoljašnje opasnosti tako i od unutrašnje tenzije.

Potiskivanje nagona
čije je zadovoljavanje sprečeno od strane okruženja stvara novu
karakternu crtu koja postaje deo ega, te se nakon toga za to
potiskivanje više ne mora trošiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera
daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno već
spomenutu zaštitu kako od spoljašnje opasnosti tako i od unutrašnje
tenzije.
Balansiranje između nagona i ograničenja

Spoljašnja opasnost, odnosno zabrana koja se detetu nameće, zapravo je početni razlog formiranja karakterne odbrane, ali nakon toga, kad se karakterna crta ustali, ona i dalje nastavlja da deluje i to sve više u cilju zaštite od unutrašnje tenzije.
Sa odrastanjem sve je manje realnih spoljašnjih opasnosti od kojih se
osoba mora braniti, ali ostaju u osobi potisnuti nagoni koje osoba još
uvek ne sme da oslobodi i uglavnom ih nije ni svesna. Rajh navodi primer razvoja civilizacije čiji put možemo uporediti sa već opisanim. U savremenom svetu sve je manje realnih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali cena ovako uređenog društva jeste nesloboda nagonskog života. Što se čovek više trudi da doprinese očuvanju društvenog poretka i na taj način izbegne realnu opasnost spoljašnjeg sveta, to će više energije ulagati u potiskivanje
unutrašnjih nagona. Dobro je poznato da životinje ne sputavaju svoje
nagone, ali isto tako i da su stalno izložene realnim opasnostima iz
okruženja. Iz ovoga se može zaključiti da je tajna zdravog, ili kako ga Rajh naziva genitalnog karaktera, u balansu između zadovoljenja unutrašnjih nagona i istovremenog poštovanja spoljašnjih ograničenja. Genitalni karakter je ideal kome treba težiti, on je suprotnost neurotskom karakteru.


Tajna zdravog karaktera je u balansu između zadovoljenja unutrašnjih nagona i istovremenog poštovanja spoljašnjih ograničenja.
Genitalni i neurotski karakter

Pri poređenju ovih karaktera treba imati na umu dva krajnja pola izmedju kojih se nalazi niz prelaznih slučajeva. Ako bismo pokušali da ih prikažemo na najjednostavniji način, možemo reći da je za prvi tip je karakteristična sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne načine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajućih potreba i upravo za odbranu od njih troši najveći deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulaže u ljubav i rad.

Razlika između genitalnog i neurotskog karaktera: za prvi tip je karakteristična sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne načine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajućih potreba i upravo za odbranu od njih troši najveći deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulaže u ljubav i rad.


Frustracija nagona i oblikovanje karaktera

Pre nego da opišemo neke tipične primere neurotskog karaktera, navešćemo još nekoliko bitnih faktora koji određuju način razrešenja edipovog
kompleksa (prelazak sa incestualnih seksualnih potreba prema roditelju
istog pola na takva interesovanja za druge osobe suprotnog pola) pa time
i samo oblikovanje karaktera kod deteta.

Trenutak u kome dolazi do frustracije nagona u velikoj meri određuje dalje oblikovanje karaktera. Ukoliko do toga dođe na samom početku javljanja nagona, dok je on još uvek slab, potiskivanje će biti toliko uspešno da skoro da neće ni ostati energije za ostale aktivnosti.
To se često vidi kod dece koja nemaju energije za rad u školi. U drugom
slučaju, kada do frustracije dođe onda kada se nagon već razvio i kada je u punoj snazi, potiskivanje neće biti tako uspešno. Umesto potiskivanja će se u tom slučaju javiti jak osećaj krivice jer postoji zahtev za potiskivanjem nagona, ali je to već nemoguće s obzirom na snagu koju je razvio. Na ovaj način, pokušajem potiskivanja nagona kada su oni na vrhuncu, razvija se impulsivna ličnost.

Pored trenutka u kome se javlja frustracija od značaja je i ko je osoba koja frustrira, kako njen karakter, tako i pol. Već je dobro poznato da su,
iz kulturno uslovljenih ili dubljih nesvesnih razloga, očevi
popustljiviji prema ćerkama, dok su majke popustljivije prema sinovima.
Ipak, to ne mora biti slučaj. Postoje jake, dominantne i frustrirajuće majke koje su takve i prema muškoj deci. Dečak će se u tim uslovima identifikovati sa majkom i razviti faličko narcistički ili pak pasivno feminin karakter. Ovaj poslednji, pasivno femini karakter, može se ipak razviti kod dečaka i
usled strogosti oca. U tom slučaju će dete odbranu od frustracije naći u
identifikaciji sa majkom. Sa druge strane, strog otac će teško kod
devojčice uticati na ovakvo oblikovanje karaktera. Sitacija će kod
ženske dece zapravo biti obrnuta. Upravo će blag otac pre doprineti
pasivnom karakteru kod devojčice. U obrnutom slučaju, tj ukoliko
devojčice odrasta uz strogog i krutog oca, njena priroda postaće više maskulina pa će se stvoriti kod nje čvrst muški karakter. Ova vrsta karaktera biće kod nje odbrana
protiv nežnih stavova koje je imala prema ocu, a koje je morala da
potisne zbog njegove strogosti. Iz prikazanog vidimo koliko je pol
deteta kao i roditelja od značaja za oblikovanje karaktera. Naveli smo neke primere karaktera kao što su pasivno feminini,narcistični i agresivni. U sledećem delu ćemo neke od njih detaljnije prikazati.
Tipovi neurotičnog karaktera

Histerični karakter

Ovaj tip karaktera se veoma lako prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom ponašanju. U načinu govora, hoda, sedenju osobe može se primetiti izražena koketerija. Oni takođe deluju veoma opušteno i lako ih je uzbuditi. U vezama sklone su detinjastom ponašanju. Ipak, ono po čemu se najupadljivije razlikuju od karaktera koji nije neurotski jeste činjenica da, iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, čim se tome zaista približe oni će pobeći. Prava
funkcija njihovog zavodljivog ponašanja zapravo nije zavođenje, jer one
od toga beže. Ovo specifično ponašanje im zapravo služi samo za ispitivanje okruženja ne bi li videli da li negde vreba opasnost od toga da budu zavedene.
Naravno, pravi podsticaji ovog ponašanja su van svesti, tako da oni
odbijaju ovakve interpretacije po kojima je seksualno ponašanje samo
odbrana od seksualnosti. Ono od čega osobe
sa ovako oblikovanim karakterom trpe jeste prevelika polna napetost.
Energija nije istrošena u seksualnom aktu tako da se ista koristi za
pokretanje koketnog ponašanja. Ovakav poremećaj je posledica fiksacije u periodu falusne faze (velika zainteresovanost
za svoj polni organ uz osećanje moći. Obično oko pete godine deteta)),
kada je zbog edipovog kompleksa došlo do potiskivanja nagona. Ipak, oni
su nastavili da postoje i stvaraju pritisak koji osobu navodi da opisane oblike ponašanja, ali je ujedno i sprečava da doživi pravo genitalno zadovoljenje.



Hiasterični
karakter se prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom
ponašanju. U načinu govora, hoda, sedenju osobe može se primetiti
izražena koketerija. U vezama sklone su detinjastom ponašanju. Iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, čim se tome zaista približe oni će pobeći.
Prisilni karakter

Ovo je najtemeljnije izučavan tip karaktera. Prepoznaje se po uzdržanosti, kako u osećanjima tako i u celokupnom stavu. Ova uzdržanost, koju možemo uporediti i sa hladnokrvnošću, posledica je izraženog nepoverenja i sumnjičavosti. Ono po čemu se takođe ističe jeste izuzetno izražen smisao za red. Haos i neorganizacija su nešto što ovaj tip ne podnosi. Ovo može biti i od koristi u nekim slučajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno poštovanje reda. Međutim, u mnogo većem broju slučajeva će predtstavljati problem, jer se težnja ka redu i rigidnost odnose ne samo na praktično delovanje, već i na misaone procese pa će svaka situacija koja zahteva fleksibilnost ili kreativnost biti ujedno i problematična i frustrirajuća. Još jedna značajna crta jeste štedljivost koju prati sklonost ka sakupljanju stvari. Bitno je uvideti da su sve ove crte karakteristične za prisilni karakter, te da samo na osnovu jedne od njih ne možemo kategorizovati osobu u ovaj tip.

Prisilni karakter prepoznaje se po uzdržanosti, kako u osećanjima, tako i u celokupnom stavu. Ono po čemu se takođe ističe jeste izuzetno izražen smisao za red, štedljivost, sklonost ka sakupljanju stvari, neodlučnost,
sumnja i nepoverenje. Ovo može biti i od koristi u nekim slučajevima,
ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno poštovanje
reda. Međutim, u mnogo većem broju slučajeva će predstavljati problem.

Ove karatkeristike najvećim delom su nastale na osnovu reakcijskih formacija kojim se dete branilo od strogih zahteva roditelja u periodu privikavanja na čistoću. Ukoliko strogi roditelji zahtevaju od deteta usvajanje navike na čistoću i onda kada ono za to još nije spremno, dete će se podvrći krajnjem samonadzoru. Rigidnost, traženje reda i ostale karakteristike koje smo naveli posledica su fiksiranosti u ovom periodu. Ipak, dete će nastaviti razvoj ka genitalnooj fazi, ali će onda suočeno sa kastracionom anksioznošću regradirati upravo na ovaj period privikavanja na čistoću. Zbog toga se njegova genitalnost nikada neće u potpunosti razviti,i svako zadovoljstvo crpeće upravo iz ovih analnih fiksacija.
Faličko narcistički karakter




Osobe sa ovakvim tipom karakternog okloplovljavanja najlakše je pomešati sa genitalnim karakterom. One deluju veoma samopouzdano, odlučno i energično. Često su na istaknutim vodećim pozicijama ili su uspešne atlete, piloti ili inženjeri. Nema infantilnog ponašanja kao kod drugih oblika karaktera. Ipak, njihova preduzimljivost i energičnost imaju samo funkciju kompenzacije i upravo to ih odvaja od genitalnog karaktera.
Period u detinjstvu na kome su oni ostali jeste period samog početka
falusne faze, onaj trenutak kada se otkruva falus kao simbol moći, a napušta analna faza.
Ukoliko u tom trenutku dođe do značajne frustracije od strane roditelja
(kod ovog tipa radi se od osujećenju od strane majke kada je u pitanju
dečak, odnosno oca kada je u pitanju devojčica) dete će svoj celokupni
ego poistovetiti sa falusom. Zbog toga se ovaj tip karaktera naziva
falusno narcistički, jer je zapravo svaki njihov potez pokušaj demonstracije falusne moći.



Mazohistički karakter




Analiza ovog karaktera je otvorila jednu još dublju
raspravu. Rajh je ukazao na nelogičnost Frojdove postavke o želji sa
samouništenjem, jer kao on tvrdi, ukoliko je osnovni zakon psihičkog
funkcionisanja načelo zadovoljstva, onda samouništenje mora biti
posledica preokretanja nagona za zadovoljstvom, a ne samostalni urođeni
nagon. Ukoliko prihvatimo postavku o načelu zadovoljstva, mazohizam ne
možemo objašnjavati samo željom za patnjom.




Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom rečenicom : ‘ Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!’.

Analiza
slučajeva mazohističkog karaktera pokazala je da je, kao i kod ostalih
neurotskih karaktera, ponašanje osobe vođeno ne željom već strahom. U
ovom slučaju radi se o izrazitom strahu od zadovoljstva. Želja za
genitalnim zadovoljenjem u detinjstvu je kod ovih osoba bila isuviše
zastrašujuća, odnosno sa sobom je povlačila i veoma jak strah od kazne.
Kako u ovom periodu taj strah nije prevaziđen, oni se ni kao odrasli ne
mogu opustiti i prepustiti zadovoljstvu bez straha od kazne, te im je
zbog toga potreban dominantni sadista koji će preuzeti odgovornost i spasiti ih kazne ukoliko se opuste. Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom rečenicom : ‘ Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!’.

Inače, otvorena želja za
batinanjem ili primanjem nekih drugih fizičkih povreda nije jedina forma
mazohističkog ponašanja. Kažnjavanje može biti i psihičko i često je teško prepoznati da se radi o mazohizmu jer se isti sakriva pod određenom maskom. Ono što se u svakom slučaju ne može sakriti, a sreće se kod svih mazohističkih karaktera, jeste izražen osećaj patnje zbog koga su skloni čestim žalbama, zatim nezgrapnost u nastupu prema drugima kao i izražena netaktičnost u odnosima. Pored sklonosti ka samopovređivanju sreće se i sklonost ka samounižavanju koja se često naziva moralni mazohizam.



Dragana Miletić
Back to top Go down
 

PSIHOLOGIJA

View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Gamezer World :: National Forums :: Serbia :: Новости & Забава-
Free forum | © phpBB | Free forum support | Contact | Report an abuse | Free forums