NewsHomeFAQSearchRegisterLog in
Play Billiards with Gamezer Professionals
 Share | 
 

 << SELA SRBIJE>>

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: << SELA SRBIJE>>   17/3/2012, 11:09

Видим их разбацана по планинским падинама, расута у долинама наших река, између винограда и воћњака. Замишљам их са кућама у широким војвођанским шоровима, чујем лавеже паса и мук стоке у торовима.

Пратим у својим сетним мислима свеже узоране бразде под плугом који држе чврсте коштуњаве руке ратара.

У носу осећам мирис презрелог воћа које пада на траву!

Села, поређана у непрегледном низу кроз историју, која је, мада понекад и заборавна ипак знала да се сети стварног извора нашег националног рађања.

Та историја која је писала наше епопеје, наша ратовања, страдања, поразе и победе, запамтила је српског сељака, ратника, браниоца. Сељака ствараоца, сељака храниоца, маленог човека у гуменим опанцима и са поцепаним туром, који је уздигнуте главе и без страха, одлазио за све нас, у смрт.
Сељака, који је са својим коњима вукао месецима шљунак да би нечије друге руке, градиле цесте, зидале фабрике.
Сељака, надничара, безземљаша, бунџије и устаника који је попут својих предака, хајдука, голим грудима бранио наше име. Сељака, сиромашног и немоћног суседа који се увијао под теретом пореза и намета и кога је свако заборавио јер је у
свом сиромаштву постао неугледан, јер ником више као такав, није ни био потребан!

У мислима се враћам тим нашим селима. Чујем песме жетелаца, гледам мушки свет у белим ланеним кошуљама са подврнутим рукавима и великим косама у руци, док иза њих снопље пада! Чујем весели женски узвик, „Ојјјј Наноооо“, а онда од некуд одјекне песма, сељачка, тужна и тешка као и бреме на рамену које се увија под теретом тек пожњевене пшенице.
Идем кроз травната дворишта мојих сећања и чујем све оно што је у мени усађено попут корена старог и неуништивог храста у чијим се крошњама птице гнезде.
Ту, тек на рукохват, додирујем српску прошлост, српску традицију, српски осмех који плени својом добродошлицом, кућом и избом која се радује свом посетиоцу!

На свадбама сам и на сахранама. И смејем се и плачем, јер у тим сећањима оживљава моја најдража успомена, појављују се драга и незаборављена лица. Свака контура у свом облику подсећа на некадашњи живот, на руке старице, беле од брашна када меси хлеб,
на старог мачка који неуморно крај пећи преде, док се на стаклима наших старих прозора леди собна пара и црта непознате пејсаже.

Буђење из мог најдражег сна ми посебно тешко пада. Стварност, сасвим другачија и под којом се увија јад њене истине, пише данас сасвим другачије странице нове српске историје. Од белине је постало тмурно сивило. Од богатства и духа и душе, остало је само сећање на једно друго време. Од очекиваног напретка који је свако везан за село, морао са правом очекивати, остало је болно сазнање да је наше село преварено, јер су га сви они који су о њему требали бринути једноставно избрисали са листе животних потреба! Иронија савремености. Подмукао ударац напретка, у само срце тог нашег српског села. У перфидној варци наших модерних уверења којима смо се тако искрено приклонили, заборавили смо да нам је 60 % целокупног становништва управо сеоског порекла.

Наши политички системи су градили цесте које из наших села одводе у – градове, у плански развој наших урбаних центара. У правцу савремених болница, не за сељаке, у прелепе велике стадионе где није било места за сељаке. У здања и административне центре у чијим су се портирницама мрштила лица, ако су на врата куцале сељачке руке! Гумени опанак је постајао срамотан синоним заосталости, примитивног, руралног, неразвијеног, понекад и непристојног!

Бахатост великог града је погазила малено село!
Кроз наше издашно помодарство одрицали смо се врло радо својих средина, заборављали смо на своје порекло, на старо огњиште. Усељавали смо се у малене градске станове, трчали од пијаце до фабрике да бисмо некако преживели, али смо били испуњени јединственим поносом. Постали смо градски, савремени, напредни.

Постајали смо чланови партије, синдиката, феријалних савеза и ко зна чега све, али смо зато престали да се сећамо свега онога што нас је ипак чинило другачијим. Оним изворним, оним што иде као наставак почетка старе песме, „Ојјјј Наанноо..“

Једног дана нестаде комунизма и баш тај заборављени и варани сељак, хранилац трутова који су га се гадили, али ипак испијали његову медовину, понада се коначно и након небројаних година, нечем бољем.
Кажу му, сад је демократија! Сад си слободан као птица! Настави ти само да ореш и копаш. Не брини Брате Србине, мислиће се и на тебе. Тако су говорили. Све док није почела велика распродаја.

Док оранице и оне црне, тек узоране бразде, не постадоше одједном власништво неких других људи.

Док на врата не закуцаше нови жбири, док не падоше нови намети на врат, на тог малог човечуљка у гуменим опанцима. Кажу, храна нам треба. Треба градове исхранити, а пшеницу продаше људи са краватама и црним џиповима.

Кажу, можете се слободно задуживати, није у томе никакв проблем, а већ након кратког времена, опет се променише власници. Пристигли ануитети, довели опет нове играче. Карте се деле не у селу, него негде у осветљеним салонима и уз високе чаше пуне пенушавим винима. Елита одређује како ће се живети, колико сати дневно треба копати, орати, враћати дугове, плакати за ситне резервне делове, отплаћивати зеленашке кредите.

А села опустела. Огњишта се угасила, тек ту и тамо, више се чује плач на сахранама него што се славе рођења!

Ничу нова приградска села. То су нова насеља бивших сељана, синова остарелих ратара и косиоца. То су нова насеља нових индустријских зона, тик уз центре градова, да би ови били још већи, имали још више становника, убирали још више пореза, скупљали добит од привреде чији су димњаци виши од црквених торњева и од чијег се дима, верујте ми на реч, тешко дише!

А српска села опустела. Умиру неком тихом и чудном смрћу, посрамљена и заборављена, терају ми сузе на очи, јер су успомене моје другачије. Можда сељачке, помало, онако припросте, али верујте ми на реч, искрене и ни мало вештачке.

Питам се шта се то са нама дешава. Какво је то проклетство ушло у нас да смо у стању, да заборавимо нашу традицију, наше славе и венчања, прославе и црквене барјаке, Врбицу, Бадњак, Веру.

Опседнути смо светлећим рекламама западних велеградова. Дивимо се и Содомама и Гоморама, несвесни да ипак стојимо на раскршћу на коме нас чека последња одлука. Када се збрајају рачуни и испод подвучене црте остају бројеви који о нама говоре, а које не можемо тек тако избрисати, заборавити.

У Србији села умиру. Гасе се. Нестају људи, торови су празни, плуг не оре црну плодну земљу. На трави трули неискориштено презрело воће, не блеје овце, не играју се бели јагањци. Тек ту и тамо,

као оно, на одар, пред последње жртвовање, сахрањујемо села. Једно по једно. И не мрштимо се. Не схватамо какав грех себи чинимо. Полако добијам утисак да о нама нико више и не брине. Сви се баве сами собом, у непрестаној трци за неким златницима који су уствари обични бакрењаци, само што ето, ослепели и залуђени, истину праву, – превиђамо…

preuzeto sa sajta

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.



Last edited by klejmor on 17/3/2012, 12:27; edited 1 time in total
Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   17/3/2012, 11:19

koja steta je napravljena propadanjem i nestankom nasih sela? to se sad polako vidi.
na zalost,to propadanje se nastavlja.a sa tim selim propada,nestaje i veliki deo nase tradicije.
treba zaustaviti propadanje i nestanak nasih sela!

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
**martina**



Registration: 2011-06-12
GzWorld Level: Master Level
Gamezer Team: TS Team

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   18/3/2012, 08:50

R A S T I N A



U blizini državne granice sa Mađarskom na 22 km od
Sombora smešteno je selo Rastina. Pitomo seoce, jedno od četiri mesta
na Plazoviću, u našoj zemlji. Nadmorska visina sela je od 90 do 97 metara.
Reka Plazović formira bare među kojima su najpoznatije Sekeš, Trska i
Šupljina. Saobraćajni položaj naselja je nepovoljan, jer kroz njega ne
prolazi ni jedna saobraćajnica, a sa Somborom je povezano putem preko
Gakova.
Ipak, taj put predstavlja najkraću vezu Sombora sa državnom granicom
prema Mađarskoj. Granicu pretposlednjeg atara po veličini u somborskoj
opštini,
sa severa i zapada čini državna granica, na istoku se nalazi atar
Riđice, a na jugu Gakovo.

Prvi put naselje se spominje u 14. veku pod
nazivom Harasti. Do polovine XIX veka Rastina je bila posed barona
Redla na kome su uglavnom radili Mađari. U drugoj polovini 19. veka
Rastina je u okviru Stanišića, a do kraja II svetskog rata u sastavu
Riđice. Status samostalnog sela ponovo dobija tek po završetku Drugog svetskog rata.
Doseljavanjem dobrovoljaca posle Prvog svetskog rata iz Like i
Hercegovine nastaje selo Rastina.



U Rastini nema industrije.
Glavna privredna grana je poljoprivreda kojom se bavi 90%
stanovništva, i to uglavnom ratarskom i stočarskom proizvodnjom. U ataru
sela postoji 8 ribnjaka površine 5 hektara u kojima se uzgaja konzumna
riba. U letnjim mesecima ribnjaci se
koriste i za kupanje i rekreaciju.

U Rastini živi 566 stanovnika, pretežno Srba. Ovaj broj je za 39 stanovnika manji nego na popisu iz
1991. godine. Starosni prosek iznosi 44,7 godina.

Selo, iako
nema mnogo kuća, zahvata veliku
površinu. Većina kuća u svom sastavu ima velike bašte. Ulice su prave i
seku se pod pravim uglom. Putpunu pravilnost ulica remeti Plazović. U
Rastini od 1968. godine radi pošta. U centru sela nalaze se škola,
pošta, dom kulture, ambulanta i prodavnice. U centru sela nalazi se
spomenik „Žrtvama Šarvarskog logora”, postavljen kao podsećanje na
veliki broj Rastinaca koji su tokom Drugog svetskog rata deportovani u
taj logor u Mađarskoj.

______________________________________________________________________________________


****************************************************************************
Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Back to top Go down
**martina**



Registration: 2011-06-12
GzWorld Level: Master Level
Gamezer Team: TS Team

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   28/3/2012, 07:27



Glavni razlog je, naravno, to što u njima živi uglavnom starije
stanovništvo, i to najčešće u pograničnim selima. Srbija je 95 procenata
ruralno područje, na selu živi 50 odsto stanovništva, kao i oko 40
odsto ukupnog broja mladih u zemlji, navode u Zavodu za proučavanje
sela.

Tragom ove statistike, B92 je posetio selo Donja Mionica kod Kosjerića, koje po svemu sudeći, čeka slična sudbina.

Donja Mionica, selo nedaleko od Kosjerića, deli istu sudbinu, kao i
veći deo ruralnog područja Srbije. Sve je manji broj mlađih žitelja, pa
se staračka domaćinstva trude da koliko mogu ne zapuste imanja i
voćnjake. Međutim, starost je na selu daleko teža, nego u gradu.

______________________________________________________________________________________


****************************************************************************
Ako mrzis mene, koju neznas, koliko tek mrzis one koje znas...♥♥♥
Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   28/3/2012, 09:43


na zalost,sve je vise ovakvih zapustenih seoskih kuca i imanja.

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   29/3/2012, 06:33

13. april 2008 - Zgrada od 28 stanova u Beogradu vrednih više od milion dolara, koje je za prognane kupio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije u vreme Sande Rašković-Ivić, ni danas nije useljena. S druge strane, u Srbiji postoji na hiljade napuštenih omaćinstava sa obradivim zemljištem čija prosečna cena ne prelazi 5.000 evra.

Zato je nejasno zašto država troši milione na neuspele pokušaje pomoći ugroženima, kada se jeftinija i isplativija rešenja nalaze u prigradskim naseljima, selima širom Vojvodine, Šumadije, juga Srbije...

- Pristojna kuća u koji ne treba puno da se ulaže košta između 6.000 i 7.000 evra.

U Srbiji postoji na hiljade praznih kuća, od koji su mnoge savremene i imaju odlične uslove za razvoj privrednih gazdinstava. Time ne samo da bismo rešili pitanje smeštaja raseljenih, već bismo im odmah obezbedili i posao - priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja. Logičnom računicom, za milion dolara uloženih u 28 „fantomskih“ stanova u Beogradu moglo je da se kupi više od 115 kuća sa okućnicama, obradivim zemljištem, ekonomskim objektima u dvorištu.

Najskuplja kuća 10.000 evra

Takvih kuća ima na svakom koraku, čim se malo izmakne iz gradske vreve. Što dalje od grada, i cena je manja. Primera radi, u Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća čija se cena kreće između 1.000 i 5.000 evra. Slično je i u Međi kod Zrenjanina, gde retko koje napušteno domaćinstvo vredi više od 1.000 evra, dok se u Mokrinu za svaku od 500 napuštenih kuća traži između 4.500 i 15.000 evra. Ako već govorimo o luksuznijim varijantama, treba reći i da je trenutno najskuplja prodata kuća u selu Kupusina kod Apatina stajala „čitavih“ 10.000 evra. Iako ne postoji precizan broj napuštenih kuća, barata se brojkama od nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada. Takvih je kuća najviše na jugu Srbije u blizini granice s Kosovom, ali i isto toliko ima i u Vojvodini, gde se i prodaje najviše, zatim u Rasinskom, Raškom okrugu, ali i mnogim prigradskim naseljima oko Beograda.
Kupaca je malo, jer retko ko želi samovoljno da ode iz grada na selo ili u prigradske opštine, i baš zato bi država trebalo da se uključi. Da je daleko isplativije obezbeđivati smeštaj za ugrožene van velikih gradskih centara, potvrdio je i sam Bojan Anđelković.

Primer iz Vranja

- Najbolji primer je Dom za smeštaj lica u zaštićenim uslovima u Vranju, u kome ima oko 20 stanova. Ta investicija je koštala 400.000 evra, pa sami izračunajte koliko smo kuća mogli da kupimo za taj novac. Nažalost, donedavno se nije razmišljalo o organizovanoj kupovini napuštenih kuća, već su se kuće i zgrade gradile po daleko višim cenama - objašnjava Anđelković, i dodaje da će se sada sve više raditi na ovakvoj vrsti zbrinjavanja raseljenih. Primer za to je i saradnja Ministarsva sa humanitarnom organizacijom „Divac“ putem koje će biti kupovana napuštena gazdinstva za ugrožene porodice. Naime, Ministarstvo je izdvojilo 40 miliona dinara, humanitarna organizacija „Divac“ je skupila određeni deo, a deo novca će biti prebačen UNCHR-u preko koga će se kupovati domaćinstva i koji za to ne uzima proviziju.
- Još se ne zna koliko je tačno novca prikupljeno, ali je činjenica da je Ministarstvo dalo daleko najveći deo. Taj novac je planiran pre svega za smeštaj ugroženih lica i porodica koje trenutno žive u kolektivnim centrima. Međutim, s ovim poslom se krenulo još pre Divca, a čak je i ideja o kupovini napuštenih kuća potekla od Ministarstva. Time se već bavio i UNCHR, koji je to finansirao kako iz sopstvenih, tako i iz sredstava EU - objašnjava Anđelković.

Novac od akciza za gradnju kuća

O daljim planovima za pomoć raseljenim i ugroženim licima mnogo više će se znati nakon izbora i formiranja nove Vlade Srbije. Anđelković, međutim, naglašava da je plan za pomoć tim ljudima dugoročnog karaktera i da njime treba i mora da se bavi svaka vlada, ma koja politička opcija u njoj bude sedela.
- Naša ideja je i da oformimo fond koji bi se finansirao iz uvođenja akcize na alkohol. To praktično znači da bi cena flaše vina bila veća za dva dinara, piva za dinar i žestokih pića za pet dinara. Sav novac tako zarađen bi se utrošio na pomoć socijalno ugroženim građanima Srbije - objašnjava priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja.

Velelepno zdanje

U udaljenom zaseoku Jekići u Medovinama na Goliji zimi borave samo dva konja. Sami, napušteni već godinama, preživljavaju. Leti u nekoliko napuštenih kuća dođu starosedeoci, malo budu, pa opet odu. Po rečima Radojla Ćurčića, šefa Mesne kancelarije, u selu Kovilje u ivanjičkoj opštini preko trideset odsto kuća je napušteno.
- Verujte, ljudi će radije nekom pokloniti par ari zemlje za vikendicu nego što će to u bescenje da prodaju. Eto, jedan naš prijatelj, lovac iz Čačka, raspitivao se za zemlju ovde. Ljudi ga zavoleli i u dogovoru poklone mu parče zemlje u zaseoku Poračina. Sagradio čovek velelepno zdanje za odmor i uživanje u prirodi. Lepo i njemu i ljudima koji žive tu. U neke kuće dolaze deca ili rođaci vlasnika, i to leti, odmaraju se, obrađuju malo maline i čim prođe sezona vrate se kući - priča Radojle.
B. B.

Jug najugorženiji

U južnoj Srbiji se nalazi najveći broj napuštenih sela. Najdramatičnija situacija je Kuršumliji gde na kilometru kvadratnom živi samo devet stanovnika, dok u susednoj opštini Podujevo živi nešto manje od 200 ljudi na istom prostoru, pokazuju istraživanja SANU i Geografskog instituta „Jovan Cvijić“.
- Sa Geografskim institutom ćemo raditi na planu očuvanja naselja u depopulacionim područjima. U skladu s tim, trebalo bi proučiti koje su privredne i ekonomske mogućnosti života na tom području i naseliti ih ljudima koji mogu da se bave tim poslovima. To su, međutim, dugoročni planovi i prave rezultate možemo da očekujemo najmanje za pet godina - objašnjava Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.

Okolina Sombora jeftina

U Rastini, najmanjem selu opštine Sombor, tik uz granicu sa Mađarskom, oko 15 kuća je na prodaju. Iako su u pitanju domaćinstva s okućnicama, velikim placevima i kompletnom infastrukturom, njihova cena ne prelazi 6.000 evra. Slično je i u selu Telečka, gde je prazno više od 100 kuća. U Mesnoj zajednici kažu da kuće u kojima se može živeti koštaju od 2.500 do 3.000 evra, ali da za cenu niko i ne pita.
Z. V.

Divac zatrpan ponudama iz Kraljeva

Kada je pre nekoliko meseci Opština Kraljevo uputila javni poziv vlasnicima seoskih imanja voljnih da ih prodaju fondaciji Vlade Divca koja namerava u njih da useli izbeglice iz kolektivnih centara, ni slutili nisu da će služba protokola bukvalno biti zatrpana ponudama.
Skoro 500 domaćina ponudilo je opštini na prodaju kuće i zemlju po cenama koje se realno mogu nazvati - bagatelnim.
- Mi smo za našu akciju izabrali 55 kuća u selima koja su od Kraljeva udaljena od osam do 15 kilometara i, verujte, među njima ima izuzetnih kuća od 70-80 kvadrata sa po 30-50 i više ari zemlje koje nam nude za osam hiljada evra - kaže Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Srednja vrednost imanja u selima bliže Kraljevu, u zavisnosti od veličine i starosti kuće, iznosi od 13 do 20 hiljada evra.

preuzeto sa sajta:nekretnine-srbija.info

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   6/4/2012, 00:14

Пуста села Куршумлијска
Село Власово, једно од деведесетак куршумлијских села, налази се у самој близини Ђавоље вароши, природном објекту који је био српски кандидат за седам светских чуда природе, остало је готово потпуно пусто.
КУРШУМЛИЈА - У Власову је некада живело 10.000 становника, док их је сада једва десетак махом старих и изнемоглих особа.
До села Власово се може само пешице, а његови малобројни становници кажу да их се политичари сете само у току предизборних кампања.
Прва продавница у којој се снабдевају житељи тог планинског села налази се у Пролом Бањи која је од Власова удаљена чак 13 километара.
Заменик председника куршумлијске општине Дејан Милошевић рекао је Танјугу да је од 92 села, колико има на територији ове општине, у последњих десет година услед небриге државе, али и недостатка безбедности, осам села која се налазе уз саму административну линију са Косовом остало без иједног становника.
У селима која изумиру има стотине хиљада хектара необрађених њива, док се о великом броју кућа и имања нико не стара.


______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   25/5/2012, 05:11

Sad

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
! R E Y E S !



Registration: 2012-05-25
GzWorld Level: Amateur Level
Gamezer Team: E5

PostSubject: Re: << SELA SRBIJE>>   25/5/2012, 06:58

nice
Back to top Go down
klejmor



Registration: 2012-01-31
Gamezer Team: E5

PostSubject: Zadnja kuca Srbija   2/5/2013, 08:34

dobar serijal sa porazavajucim ali na zalost istinitim podacima!
Аутор је прешао 16.000 километара. Путовао је из села у село, спавао, јео и радио са газдама последњих кућа у пограничној Србији.
Путовао је из села у село, спавао, јео и радио са газдама последњих кућа у пограничној Србији.
ова документарно-играна репортажа приказаће вам оне људе и крајеве наше државе, које немате прилику да видите.
У сарадњи са Институтом "Јован Цвијић" одабрано је преко 20 места у најугроженијим крајевима Србије. Закључци су да читав "полупрстен Србије" од Куршумлије, Новог Пазара и Сјенице, Бујановца, Медвеђе, Трговишта, до Димитровграда, Књажевца, Власине, па све до Мајданпека и Зајечара умире.

"Бела куга" доноси своје прве катастрофалне резултате. Читаве општине, у којима плата често није ни 10.000 динара, немају излаз и сви масовно одлазе у Београд, Нови Сад и остале веће центре.

Sad Sad

______________________________________________________________________________________
Život je ili smela avantura ili ništa.

Back to top Go down
 

<< SELA SRBIJE>>

View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Gamezer World :: National Forums :: Serbia :: Новости & Забава-
Free forum | © phpBB | Free forum support | Contact | Report an abuse | Free forums